AKTIVNOSTI SEKCIJE OD OSNIVANJA DO 2015.
AKITVNOSTI SEKCIJE U 2022/2023. GODINI
IZLOŽBA CRTEŽA „TO SAM JA …SADA“ IVANE GUTIĆ
(Krajem februara 2023.godine u holu škole otvorena je izložba crteža IVANE GUTIĆ, učenice
četvrtog razreda Gimnazije)
„Nikako nisam mogla da nađem reči kojima bih opisala svoje radove i tu potrebu za
stvaranjem.Izbegavala sam da je promišljam previše, samo sam pustila da se sve to desi!“
I eto, desila se i prva izložba Ivaninih radova a posmatračima je ponuđeno da promišljaju
svoj doživljaj njenih crteža i uz pomoć , od strane Ivane, odabranih misli. Pavić, Kami,
Platon, Gete, Majakovski….obojiće Ivanine crteže bojama posmatračevog oka…Valjda zato
umetnost i postoji? Zbog posmatrača? Ili ipak, zbog umetnika?
„Boje ne mešam ja, ja ih samo stavim na duvar jednu do druge u prorodnom stanju, a onaj ko ih
posmatra meša u svom oku boje kao kašu. Tu je tajna!“ citira Ivana na početku Pavića i otvara
nam svoj svet kako bismo gradili svoj“
 |  |  |  |
 |  |  |  |
GIMNAZIJALCI U MILANOVAČKOM POZORIŠTU
Mnogi gimnazijalci su se ovih dana prvi put našli u čuvenom podrumu ili na Maloj sceni gde
Milanovačko pozorište izvodi svoja izuzetna dela. Ovog puta povod su bili i čuveni likovi
kao što su naša slavna heroina Milunka Savić i mudrac svetskog glasa – Sokrat.
Dramu LEGIJA ČASTI Branislava Brace Petkovića, koja priča priču o našoj Milunki Savić, na
scenu je postavio Branko Knežević. On je ujedno i jedan od glumaca a pored njega na sceni su i
Zorica Đurković i predrag Lošić. Kakav je to bio emotivni, istorijski , umetnički i etički čas.
Učenici (koji su ovu predstavu gledali 2. I 9. februara 2023.godine) su prepoznali , razumeli i
doživeli sve ove nivoe .
Duodrama LABUDOVA PESMA bila je na repertoaru 23.februara i 2.marta 2023.godine.
Čehovljevu LABUDOVU PESMU i Platonovu SOKRATOVU ODBRANU, priredio je i likove
Svetlovidova i Sokrata odigrao je (maestralno) Branko Knežević. (Ulogu Nikite, odnosno
Meleta igrao je Mileta Aćimović). I kad Sokrat sa scene zagrmi:Građani Atinski….tako se i
osetite; kao jedan od svedoka na tom čuvenom suđenju i kao jedan od onih koji se vekovima pitaju;
Kako to da nas ni on, kao i toliki drugi mudraci, baš ničemu nije naučio? Ako on nije, ima li
nam spasa?
 |  |
Šekspirov TIT ANDRONIK
Uorganozaciji sekcije za filosofiju učenici Gimnazije su 27. decembra 2022.godine u
Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, odgledali predstavu TIT ANDRONIK čija je
premijera kzvedena prethodne večeri. Ovu, inače prvu Šekspirovu tragediju, režirao je
reditelj Andraš Urban a glavne uloge igrali su Goran Šušljik, Jovana Balović, Anđelika
Simić…. Više nego upečatljivu muziku za ovu predstavu komponuje Irena Popović.
Reditelj priču o osveti, mržnji, žrtvovanju i smrti priča postavljajući pitanje: Da li smo i
danas skloniji da posežemo pre za osvetom nego za pravdom.
Šokantna, jaka i upečatljiva predstava koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
EDIP ili Da li je sudbinu moguće izbeći
U organizaciji sekcije za filosofiju učenici Gimnazije bili su u prilici da 8. oktobra 2022. godine prisustvuju petom izvođenju predstave EDIP u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. Po tekstu čuvenog klasika grčke tragedije Sofokla, a u režiji slovenačkog reditelja Vita Taufera (koji je inače režirao dela Gogolja, Krleže, Šekspira, Beketa, Čehova…), predstavu su izneli glumci: Milan Marić (Edip), Nataša Ninković (Jokasta), Srđan Timarov (Kleont) i Zoran Cvijanović, Miloš Samolov, Bojan Dimitrijević… Kompozitor neobične muzike za ovu izvanrednu predstavu bio je Robert Pešut – Manjifiko.
 |
 |  |
Travijata
„Opera kao oblik teatra kroz koji se drama prenodi i boji muzikom i pevanjem uvek je bila sinonim za nešto veličanstveno kompleksno i vredno divljenja. Čini se da opera TRAVIJATA slavnog kompozitora Đuzepea Verdija važi za monumentalno umetničko delo čija popularnost ne jenjava“.
„Verdija je za kreiranje Travijate inspirisalo delo Dama sa kamelijama i sudbina Margarete, kurtizane koja, živeći pod okrutnošću i predrasudama jednog društva dopušta sebi da oseti iskrenu ljubav“. Ima li prava na to?
Ovo je jedna od najgledanijih svetskih opera kojoj su naši učenici, (u organizaciji sekcije za filosofiju) imali priliku da prisustvuju u Narodnom pozorištu u Beogradu, 16. novembra 2022. godine. Neki od njih su rekli da je neverovatan utisak koji su poneli, dovoljan da trajno izbriše predrasude o ovoj vrsti umetnosti.
 |
 |  |  |
 |  |  |
AKITVNOSTI SEKCIJE U 2021/2022. GODINI
OBJAVLJEN JE 11. BROJ ČASOPISA ZA FILOSOFIJU „AGORA“
AGORA je, po uzoru na starogrčke trgove mesto susreta različitih ljudi i ideja, mesto za razgovor i promišljanje, retko mesto za teme koje zanimaju manji broj „dokonih“ i „drugačijih“ ljudi.
Gimnazijalci od 2007. godine, kada je izašao prvi broj, znaju da imaju otvoren poziv da se, ukoliko žele, u ovakve razgovore uključe.
Taj su poziv prihvatili učenici evo i ove godine. Uskraćeni tokom dvogodišnjih vanrednih „korona“ uslova školovanja, za bavljenje vanškolskim aktivnostima, rado su se, čim su se vratili normalnoj nastavi, uključili u osmišljavanje i izradu ovog broja časopisa promišljajući teme koje su njima bile zanimljive. Susreti, razgovori, poštovanje suprotnih stavova, pametne ideje, predlozi, slaganja, neslaganja, dokazivanja, argumentovanje…Mudri mladi ljudi od kojih i profesor uči!
Ovaj 11. broj gradili su ne samo maturanti već i učenici trećeg razreda, ali su po prvi put i neki prvaci prepoznali mogućnost da iskažu svoja interesovanja što ovu Agoru čini živom i mladom .
Na ovoj Agori srećemo učenike u razgovoru sa našim slikarom Vladom MIrkovićem, sa Pitagorom, Hajdegerom, Kjerkegorom, a tu su Kafka i Slavoj Žižek, čak moćna Nirdala….Kroz agape, ali i pitanja iz pakla, promišlja se sloboda i KOSMOS koji podseća na ono najvažnije pitanje : Ko SMO….. I kad se zatvori i ta 32. strana ovog broja zaista možemo samo da ponovimo: KAKVOG SMO MI ČUDA DEO!!!!
PROMOVISAN 11. BROJ „AGORE“
U Svečanoj sali Gimnazije, 26. maja 2022.godine oko dvadeset učenika, članova sekcije za filosofiju objavilo jm neobičnim programom, izlazak novog broja Agore.
Korona je učinila da dve godione svečana sala tihuje žaleći što učenici nemaju priliku da pokazuju šta sve mogu i znaju. Ipak dva meseca pred završetak svog školovanja maturanti su dobili priliku da otvore Svečanu salu za publiku i da nešto izvedu. Ovog puta bila je to neuobičajeno skreatanje pažnje na ovaj jedanaesti broj njihovog časopisa AGORA
Pomogli su u tome pozivanja na Borhesov Lavirint, na Borhesov doživljaj Alefa, ali i stihovi Vilijema Blejka:
„Videti svet u zrnu peska
I nebo u divljem cvatu
Videti beskraj na dlanu ruke
I večnost u jednom satu!“
Sa proba
POSLE KORONE PONOVO U POZORIŠTE
Bio je ponedeljak, 21. mart 2022. godine, kada smo konačno dočekali da opet idemo u Beograd, u posetu Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde smo gledali predstavu Ujka Vanja, adaptaciju Egona Savina drame A. P. Čehova. Autor adaptacije kaže da je Čehov uveo vreme u dramu i dramu u vreme: „Čehovljeva drama uronjena je u vreme koje donosi događaje koje ćemo videti i koji će nestati u vremenu koje nastavlja
da teče. Ujka Vanja je priča o isticanju vremena, kako se godine naših života pretvaraju u mesece i dani u sate i minute, a zatim ulivaju u beskrajnu reku vremena. Reku bez obala.”
Subota, 16. april 2022. godine – dan je koji će nas podsećati na naše osmehe u Ateljeu 212, na predstavi Noćna straža. Komedija u kojoj svakako nije nedostajalo ni duhovnosti ni mere. Blistav primer kako umetnost, iako često nerazumljiva i neprihvaćena, donosi katarzu, pročišćenje od materije koja nas udaljava od suštine,
od iskrenosti i istinskih potreba duše.
 |  |
U četvrtak, 4. maja 2022. godine, izlete u Beograd smo krunisali posetom Narodnom pozorištu. Imali smo priliku da uživamo u savremenom baletu Alisa. Doživeli smo nešto nesvakidašnje, što potvrđuju i utisci koje smo poneli u svojim srcima i mislima. Balet je produbio u nama pitanje: Ko sam ja?, ali nas je naveo i na razmišljanja o mnogim pitanjima suštine ljudskog bića i umetnosti u modernom svetu.
 |  |
Svaki od ovih izleta bio je poseban i svaki nas je inspirisao da preispitamo mišljenja, stavove i uverenja i, naravno, da nikada ne izgubimo onu dečju začuđenost.
Katarina Đurić i Anđela Kostić, IV/1
AKITVNOSTI SEKCIJE U 2018/2019. GODINI
2. jun 2019.
8. mart 2019.
ŽENE FILOSOFI
Sekcija za filosofiju obeležila je međunarodni dan žena izložbom u holu škole ŽENE FILOSOFI u prethodnim brojevima časopisa AGORA. Učenici su podsetili na šest žena bez kojih istorija (ne samo filosofije) ne bi bila ista. To su: Ksenija Atanasijević, Anica Savić Rebac, Hipatija Lu Salome, Simon De Bovar i Hana Arent.
24. decembar 2018.
OMAŽ PESNIKU
Sekcija za filosofiju je 24. 12. 2018. godine obeležila 155 godina od rođenja i 85 godina od smrti grčkog pesnika KONSTANTINA KAVAFIJA
Njegova filosofska poezija pomaže da shvatimo sebe. Njegova filosofska poezija nadahnjuje pokreće i pita. Nagrađuje lepotom duhovnosti.
„Začuđuje to što se duboke misliu pre mogu naći u delima pesnika nego u delima filosofa. Tome je razlog što pestici stvaraju pomoću oduševljenja i silama mašte. U nama borave klice znanja, kao u kremenu, filosofi ih izvlače na svetlo dana pomoću uma, pesnici ih isteruju iz kremena kao blistave iskre.“ (Dekart)
Ostavio je za sobom svega 154 pesme. Malo ili sasvim dovoljno? Pesme GRAD, ZIDOVI, PROZOR, BOG NAPUŠTA ANTONIJA, ITAKA, ČEKAJUĆI BARBARE, ONO ŠTO ŽELIM, SVEĆE… Izazivaju doživljaj dostojan mislećeg bića i pomažu da shvatimo sami sebe.
Svoj doživljaj Kavafijeve poezije članovi sekcije za filosofiju iskazali su kroz poetsko veće upriličeno u holu škole i izložbom. Program su realizovali: Petar Matović, Krsman Nedeljković, Obrad Radević, Mila Dimitrijević, Stevan Adžić, Jana Hadžić, Kristina Glišović, Aleksa Glišović, Teodora Miletić, Teodora Otović, Teodora Tomašević, Natalija Lazić, Jelena Komnenović i Tatjana Rašić. Izložbu su pripremili Mihailo Božović, Isidora Ognjanović, Teodora Vesković, Milica Savić, Obrad Radević i Ana Vuković. (Autor fotografija – Olga Đurović)
https://1drv.ms/b/s!AtckSGRpR3dMljnuXFNOuJxA4aD-
9. septembar 2018.
UČIMO OD JEROTIĆA
Govorio je: „U vremenima kada duhovnost opada, ona nam je sve potrebnija“. Iza njega ostaju njegove misli, njegove knjige, njegov poziv da negujemo duhovnost. Taj poziv ponavljaju povodom Jerotićevog odlaska i članovi sekcije za filosofiju. Izložba pod nazivom „Širite krug dobrih dela“ otvorena je 10. septembra u holu škole.
11. oktobar 2018.
GLUPO JE BITI GLUP U GRČKOJ
Uoči ekskurzije u Grčku članovi sekcije za filosofiju osmislili su i izveli javni čas na temu Glupo je biti glup u Grčkoj.
Cilj ove aktivnosti bio je da učenici pripremljeni krenu na jedan ovako vredan put, da osveste svoje prisustvo na mestima na kojima je nikla filosofija. Osvestiti podrazumeva razgrnuti prizore pune bilborda, reklama, prodavnica, gužvi i blještavila i pokušati dočarati vreme rađanja filosofije. Najpre, podno Olimpa, promisliti kakav su uticaj mogli na ljudsku misao imati tamošnji osioni i razuzdani bogovi… Potom na Delfima pokušati shvatiti zašto je najmudriji onaj koji zna da ništa ne zna i zašto je važno upoznati sebe. Zatim na Agori oživeti lik Sokrata koji baš tu pita i ispituje ljude pokušavajući da ih nauči vrlini, pokušavajući da ih pripremi za častan i spokojan život ali i za smrt…
Uz pomoć filosofa koji govore čudnovate stvari pokušali smo da podsetimo maturante da je jedna od najvećih sposobnosti datih čoveku umeće da želiš da sve bude onako kako se događa, umeće da shvatiš da ti određuješ način na koji prihvataš ono što ti se događa. Kako bivaju kažnjeni oni koji to ne shvataju? Time što su takvi kakvi su – kukavni i cmizdravi!
23. oktobar 2018.
RADOST ČITANJA
Izložbom SA OVAKVIM SE PREDZNANJEM IDE NA SAJAM KNJIGA mladi članovi sekcije za filosofiju (učenici odeljenja III/3) su pokušali da opravdaju slogan ovogodišnjeg 63. Sajma knjiga koji je glasio Radost čitanja.
Svojom mladalačkom kreativnošću pokušali su da dočaraju posebnu lepotu i značaj čitanja, a preporukama koje su dobili od svojih profesora da olakšaju sebi odabir vrednih naslova kako bi do sledećeg sajma i sami spoznavali radost čitanja! Jer, čitanje je potreba jača od koristi i razuma kako je govorio Meša Selimović.
6. novembar 2018.
DA LI VIDIŠ DA NE VIDIŠ?
zložbom u holu škole članovi sekcije za filosofiju iz odeljenja III/4 skrenuli su pažnju na varljivost čulnog saznanja. Da ne možemo biti sigurni u ono što vidimo, čuli smo još od starogrčkog filosofa Heraklita koji je rekao Oči i uši su ljudima rđavi svedoci ako imaju varvarske dušei Sunce je veliko kao čovečje stopalo.
Dovođenje u pitanje pouzdanosti našeg saznanja otvara put ka novom znanju i put ka većoj toleranciji…
AKITVNOSTI SEKCIJE U 2017/2018. GODINI
OBELEŽENO 125 GODINA OD ROĐENJA IVE ANDRIĆA
Sekcija za filosofiju je 9. oktobra 2017. obeležila 125 godina od rođenja Ive Andrića i to: scenskim prikazom MALA ŠETNJA SA ANDRIĆEM NA DAN NJEGOVOG ROĐENJA i izložbom STAZAMA ANDRIĆA. Na sceni su sa Andrićem bili učenici: Nataša Milojević, Aleksa Milićević, Ana Ognjanović, Aleksandra Ilić, Irena Petrović, Tijana Stefanović, Mina Draškić, Marija Todorović, Anđelka Joksić, David Mirković i Katarina Vučićević uz svesrdnu tehničku podršku Luke Ivezića i Petra Matovića. Izložbu su priredili učenici Marija Trnavac, Sofija Urošević, Nevena Radosavljević, Tatjana Đurović i Milica Vuković.
„Uvek smo na putu… neprestano koračamo… do prodavnice, škole, bolnice… do igrališta, bioskopa ili groblja… koračamo… lagano ili žurno… lako ili sa mukom… sa ciljem ili bez cilja… koračamo u korak sa životom… u potrazi za jednim samo: za smislom.
Otkrivamo ga uz put. Sami ili uz pomoć onih koji su svesnije koračali i tragove za sobom ostavljali kao znakove pored puta.
Sa jednim od njih bismo večeras u jednu šetnju, putem kroz neke od njegovih knjiga u kojima je ostavio svoju životnu filosofiju: kroz ZNAKOVE PORED PUTA, EX PONTO, NEMIRE i LIRIKU. Sa onim koji se rodio na današnji dan pre 125 godina. Rođendan obeležavamo uz darove koje je on nama ostavio a naš poklon njemu neka bude naš nezaborav i naš trud da od njega i dalje učimo: o životu, vremenu, ljudima i nama samima.“
PREDSTAVE KOJE SMO ODGLEDALI OVE GODINE
20. novembar god.
AJNŠAJNOVI SNOVI
Jugoslovensko dramsko pozorište
22. decembar 2017. godine
GOSPOĐICA
Jugoslovensko dramsko pozorište
19. mart 2018. godine
OTELO
Jugoslovensko dramsko pozorište
25. april 2018. godine
URNEBESNA TRAGEDIJA
Atelje 212
AKITVNOSTI SEKCIJE U 2016/2017. GODINI
AKITVNOSTI SEKCIJE U 2015/2016. GODINI
UPUTSTVA ZA EKSKURZIJU
Spremajući se, u oktobru, sa velikim uzbuđenjem, na matursku ekskurziju u Grčku, učenici IV2 su poželeli da tek stečena znanja iz filosofije pretoče u korisna uputstva za put! U tome su im, naravno,pomogli: sedmorica mudraca, Heraklit, Demokrit, Pitagora, Sokrat… u čiju se postojbinu ne može ići bahato i neumno… Sve korisne savete spakovali su i upriličili izložbu u holu škole pod nazivom BITI ISTOVREMENO INTELIGENTAN I SREĆAN. Posebno su se angažovali Teodora Tešić, Teodora Todović, Tamara Carević, Ana Slović, Nikola Ćosović, Bojan Radovanović, Kristina Carević…..i svojim vrsnim crtežima Emilija Ljutić.
Ove školske godine su nas mamila prestonička kulturna dešavanja pa bismo se često i lako odlučili na put do Beograda ili Novog Sada kako bismo nahranili dušu.
16.decembar 2015. godine – JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE
Predstava:
NORA! ŠTA SE DOGODILO NAKON ŠTO JE NORA NAPUSTILA MUŽA ILI STUBOVI DRUŠTVA
po tekstu Elfride Jelinek a u režiji Snežane Trišić. Ovaj komad austrijske nobelovke je svojevrsna parafraza dveju Ibzenovih drama NORA (Lutkina kuća) i STUBOVI DRUŠTVA. Maestralna gluma glavnih aktera Nataše Tapušković, Branislava Lečića, Vojina Ćetkovića i ostalih uvukla je učenike u promišljanje različitih tema: balast savremenog potrošačkog društva, položaj žene, njena potreba za ljubavlju a nadasve, samoostavrenjem… Da li je ono uopšte moguće?
17. decembar 2015. godine – BEOGRADSKA FILHARMONIJA
Koncert kamerne muzike: MOCART
U SALI Beogradske filharmonije u ozvođenju Mocarta uživalo je pedesetak milanovačkih gimnazijalaca! Bio je ovo početak kamernog ciklusa Vođeni muzikom a predvodila ga je violinistkinja iz Mađarske Ester Hafner.
20. januar 2016. godine – NARODNO POZORIŠTE
Opera TRUBADUR Đuzepe Verdija!!!
Za najviće broj učenika ovo je bila «prva opera u životu». Ne i poslednja, rekoše mnogi.
3. mart 2016. godine – JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE
Predstava RAZBIJENI KRČAG
U ovom komadu Hajnriha fon Klajsta ( režija Igor Vuk Torbica) igrali su Jovana Gavrilović, Marko Baćović, Nebojša Glogovac, Vladica Milosavljević. Ljuibomir Bandović, Marko Janketić i Svetozar Cvetković. Ova „vesela igra“ je zapravo mračan komad u kome se kritikuje „provinscijska nakaznost“. Tragajući za onim ko je razbio tamo nekakav krčag, kao da se uopšte ne pitamo ko je usput razbio sve one druge mnogo važnije stvari. Ili se upravo sve vreme to i pitamo, pa nam smeh koji prati predstavu, na kraju ima vrlo gorak ukus.
24. april 2016. godine SRPSKO NARODNO POZORIŠTE, Novi Sad
Predstava BUBA U UHU
Povodom 1650-og izvođenja ove kultne predstave koja se igra bez prekida 44 godine, reditelj Ljubiša Ristić, postavio je novu BUBU na veliku scenu Sava Centra. Kako su dva izvođenja u Beogradu brzo bila rasprodata, odlučili smo da odemo do srpske Atine i da učenici upoznaju tamošnje pozorište.
ZABORAVLJENI UMOVI
Izložbom o jednom od velikih srpskih filosofa BRANISLAVU PETRONIJEVIĆU (1875-1954), osnivaču Srpskog filosofskog društva 1938.godine
Pokrenuli smo (nadamo se) serijal ZABRAVLJENI UMOVI. Mnogi od onih koji nisu obuhvaćeni školskim programima čekaju negde da budu pomenuti i da se od njih nešto nauči. Možda sklonost ka toj vrsti zaborava objašnjava i sam Petronijević u oproštajnom govoru Boži Kneževiću: “Nepravedno je od prirode da se jedan darovit mislilac rodi u malom narodu. Time mu ona sužava mogućnosti. Mali narod sapinje velikog čoveka i ne zna šta će s njim. On mu je nekako na smetnji“.Petronijevićeva knjiga „Proncipi metafizike“ je u svetu ocenjena kao monumentalna i tom prilikom je onstatovano da „Filozofija postioji i van Nemačke“.Izložbu su realizovali učenici odeljenja IV1, posebno: Isidora Albijanić, Lazar Vasović, Anka Rašić, dok su je crtežima oplemenile Natalija Đoković i Teodora Radovanović.
 |  |  |
U Svečanoj sali Gimnazije 11.maja 2016. godine izveli smo predstavu pod nazivom
OD IVICE PEHARA DO USANA
Ima li smisla u Sizifovom večnom guranju kamena? Može li „Sartrova“ mučnina probuđena svešću o tome da je sve besmisleno, bar na trenutak minuti uz zvuke jedne saksofonske note? Hoćemo li ustuknuti pred zastrašujućom udaljenošću koja ume da se prostre između ivice pehara koji bismo da ispijemo i samog trenutka ispijanja? Hoćemo li ustuknuti kad shvatimo da je „ovaj život stvar mučna, koja se saastoji od nepravilne izmene greha i nesreće i da živeti znači slagati varku na varku“ ? Hoćeš li, kad sve to spoznaš, da usniš, sine moj? Ne, on ide da živi! Oni idu da žive! Oni su: njih četrnaestoro okupljeni oko potrebe da malo pretresu to tako „suvišno“, „nepotrebno“, „“nekorisno“ pitanje smisla… A oni su zapravo među onim malobrojnim mladim ljudima kojima se ovo pitanje u moru svih ostalih ponuđenih, čini više nego smislenim… Zato su sa radošću radili. Oni su: Luka Jakovljević, Mina Vasović, Teodora Todović, Teodora Tešić, Irina Nešović, Helena Ćajić, Đorđe Nešković, Nikola Ćosović, Miloš Marić, David Milić, Milan Milanović, Filip Gačić. Važnu tehničku podršlui pružali su im Igor Marković i Aleksa Korać, a plakat za predstavu je shodno svom trenutnom opredeljenju uradio dojučerašnji đak Gimnazije Milan Maksimović.
Album sa probe  | Album sa predstave  |
OBJAVILI SMO OSMI BROJ AGORE
Posle dodele diploma maturantima organizovali smo 13. juna i
PRELISTAVANJE NOVOG BROJA AGORE
Prisetli smo se nekih tema i sagovornika iz prethodnih sedam brojeva, pokrenuli možda iznova neka stara pitanja a u predstavljanju novog broja pomogli su nam i posebni gosti: deca iz vrtića SUNCE sa kojima smo za ovu AGORU razgovarali, a o čemu drugom, ako ne na temu filosofije! Ulepšali su nam scenu, naučili kako još može da se misli ako već prst na čelo nije uvek dovoljan…To su možda budući gimnazijalci koji će, moguće je, snimak sa ove promocije, puštati uz osmeh i na nekom od budućih programa koji će, jednog dana, na istoj ovoj sceni, sami pripremati… Pametniji od nas sadašnjih…
