AKTIVNOSTI SEKCIJE OD OSNIVANJA DO 2015.
AKITVNOSTI SEKCIJE U 2022/2023. GODINI
ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА „ТО САМ ЈА …САДА“ ИВАНЕ ГУТИЋ
(Крајем фебруара 2023.године у холу школе отворена је изложба цртежа ИВАНЕ ГУТИЋ, ученице
четвртог разреда Гимназије)
„Никако нисам могла да нађем речи којима бих описала своје радове и ту потребу за
стварањем.Избегавала сам да је промишљам превише, само сам пустила да се све то деси!“
И ето, десила се и прва изложба Иваниних радова а посматрачима је понуђено да промишљају
свој доживљај њених цртежа и уз помоћ , од стране Иване, одабраних мисли. Павић, Ками,
Платон, Гете, Мајаковски….обојиће Иванине цртеже бојама посматрачевог ока…Ваљда зато
уметност и постоји? Због посматрача? Или ипак, због уметника?
„Боје не мешам ја, ја их само ставим на дувар једну до друге у прородном стању, а онај ко их
посматра меша у свом оку боје као кашу. Ту је тајна!“ цитира Ивана на почетку Павића и отвара
нам свој свет како бисмо градили свој“
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
ГИМНАЗИЈАЛЦИ У МИЛАНОВАЧКОМ ПОЗОРИШТУ
Многи гимназијалци су се ових дана први пут нашли у чувеном подруму или на Малој сцени где
Милановачко позориште изводи своја изузетна дела. Овог пута повод су били и чувени ликови
као што су наша славна хероина Милунка Савић и мудрац светског гласа – Сократ.
Драму ЛЕГИЈА ЧАСТИ Бранислава Браце Петковића, која прича причу о нашој Милунки Савић, на
сцену је поставио Бранко Кнежевић. Он је уједно и један од глумаца а поред њега на сцени су и
Зорица Ђурковић и предраг Лошић. Какав је то био емотивни, историјски , уметнички и етички час.
Ученици (који су ову представу гледали 2. И 9. фебруара 2023.године) су препознали , разумели и
доживели све ове нивое .
Дуодрама ЛАБУДОВА ПЕСМА била је на репертоару 23.фебруара и 2.марта 2023.године.
Чеховљеву ЛАБУДОВУ ПЕСМУ и Платонову СОКРАТОВУ ОДБРАНУ, приредио је и ликове
Светловидова и Сократа одиграо је (маестрално) Бранко Кнежевић. (Улогу Никите, односно
Мелета играо је Милета Аћимовић). И кад Сократ са сцене загрми:Грађани Атински….тако се и
осетите; као један од сведока на том чувеном суђењу и као један од оних који се вековима питају;
Како то да нас ни он, као и толики други мудраци, баш ничему није научио? Ако он није, има ли
нам спаса?
 |
 |
Шекспиров ТИТ АНДРОНИК
Уорганозацији секције за философију ученици Гимназије су 27. децембра 2022.године у
Југословенском драмском позоришту у Београду, одгледали представу ТИТ АНДРОНИК чија је
премијера кзведена претходне вечери. Ову, иначе прву Шекспирову трагедију, режирао је
редитељ Андраш Урбан а главне улоге играли су Горан Шушљик, Јована Баловић, Анђелика
Симић…. Више него упечатљиву музику за ову представу компонује Ирена Поповић.
Редитељ причу о освети, мржњи, жртвовању и смрти прича постављајући питање: Да ли смо и
данас склонији да посежемо пре за осветом него за правдом.
Шокантна, јака и упечатљива представа која никога не оставља равнодушним.
EDIP ili Da li je sudbinu moguće izbeći
U organizaciji sekcije za filosofiju učenici Gimnazije bili su u prilici da 8. oktobra 2022. godine prisustvuju petom izvođenju predstave EDIP u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. Po tekstu čuvenog klasika grčke tragedije Sofokla, a u režiji slovenačkog reditelja Vita Taufera (koji je inače režirao dela Gogolja, Krleže, Šekspira, Beketa, Čehova…), predstavu su izneli glumci: Milan Marić (Edip), Nataša Ninković (Jokasta), Srđan Timarov (Kleont) i Zoran Cvijanović, Miloš Samolov, Bojan Dimitrijević… Kompozitor neobične muzike za ovu izvanrednu predstavu bio je Robert Pešut – Manjifiko.
 |
 |
 |
Travijata
„Opera kao oblik teatra kroz koji se drama prenodi i boji muzikom i pevanjem uvek je bila sinonim za nešto veličanstveno kompleksno i vredno divljenja. Čini se da opera TRAVIJATA slavnog kompozitora Đuzepea Verdija važi za monumentalno umetničko delo čija popularnost ne jenjava“.
„Verdija je za kreiranje Travijate inspirisalo delo Dama sa kamelijama i sudbina Margarete, kurtizane koja, živeći pod okrutnošću i predrasudama jednog društva dopušta sebi da oseti iskrenu ljubav“. Ima li prava na to?
Ovo je jedna od najgledanijih svetskih opera kojoj su naši učenici, (u organizaciji sekcije za filosofiju) imali priliku da prisustvuju u Narodnom pozorištu u Beogradu, 16. novembra 2022. godine. Neki od njih su rekli da je neverovatan utisak koji su poneli, dovoljan da trajno izbriše predrasude o ovoj vrsti umetnosti.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
AKITVNOSTI SEKCIJE U 2021/2022. GODINI
ОБЈАВЉЕН ЈЕ 11. БРОЈ ЧАСОПИСА ЗА ФИЛОСОФИЈУ „АГОРА“
АГОРА је, по узору на старогрчке тргове место сусрета различитих људи и идеја, место за разговор и промишљање, ретко место за теме које занимају мањи број „доконих“ и „другачијих“ људи.
Гимназијалци од 2007. године, када је изашао први број, знају да имају отворен позив да се, уколико желе, у овакве разговоре укључе.
Тај су позив прихватили ученици ево и ове године. Ускраћени током двогодишњих ванредних „корона“ услова школовања, за бављење ваншколским активностима, радо су се, чим су се вратили нормалној настави, укључили у осмишљавање и израду овог броја часописа промишљајући теме које су њима биле занимљиве. Сусрети, разговори, поштовање супротних ставова, паметне идеје, предлози, слагања, неслагања, доказивања, аргументовање…Мудри млади људи од којих и професор учи!
Овај 11. број градили су не само матуранти већ и ученици трећег разреда, али су по први пут и неки прваци препознали могућност да искажу своја интересовања што ову Агору чини живом и младом .
На овој Агори срећемо ученике у разговору са нашим сликаром Владом МИрковићем, са Питагором, Хајдегером, Кјеркегором, а ту су Кафка и Славој Жижек, чак моћна Нирдала….Кроз агапе, али и питања из пакла, промишља се слобода и КОСМОС који подсећа на оно најважније питање : Ко СМО….. И кад се затвори и та 32. страна овог броја заиста можемо само да поновимо: КАКВОГ СМО МИ ЧУДА ДЕО!!!!
ПРОМОВИСАН 11. БРОЈ „АГОРЕ“
У Свечаној сали Гимназије, 26. маја 2022.године око двадесет ученика, чланова секције за философију објавило јм необичним програмом, излазак новог броја Агоре.
Корона је учинила да две годионе свечана сала тихује жалећи што ученици немају прилику да показују шта све могу и знају. Ипак два месеца пред завршетак свог школовања матуранти су добили прилику да отворе Свечану салу за публику и да нешто изведу. Овог пута била је то неуобичајено скреатање пажње на овај једанаести број њиховог часописа АГОРА
Помогли су у томе позивања на Борхесов Лавиринт, на Борхесов доживљај Алефа, али и стихови Вилијема Блејка:
„Видети свет у зрну песка
И небо у дивљем цвату
Видети бескрај на длану руке
И вечност у једном сату!“
Sa proba
POSLE KORONE PONOVO U POZORIŠTE
Bio je ponedeljak, 21. mart 2022. godine, kada smo konačno dočekali da opet idemo u Beograd, u posetu Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde smo gledali predstavu Ujka Vanja, adaptaciju Egona Savina drame A. P. Čehova. Autor adaptacije kaže da je Čehov uveo vreme u dramu i dramu u vreme: „Čehovljeva drama uronjena je u vreme koje donosi događaje koje ćemo videti i koji će nestati u vremenu koje nastavlja
da teče. Ujka Vanja je priča o isticanju vremena, kako se godine naših života pretvaraju u mesece i dani u sate i minute, a zatim ulivaju u beskrajnu reku vremena. Reku bez obala.”
Subota, 16. april 2022. godine – dan je koji će nas podsećati na naše osmehe u Ateljeu 212, na predstavi Noćna straža. Komedija u kojoj svakako nije nedostajalo ni duhovnosti ni mere. Blistav primer kako umetnost, iako često nerazumljiva i neprihvaćena, donosi katarzu, pročišćenje od materije koja nas udaljava od suštine,
od iskrenosti i istinskih potreba duše.
 |
 |
U četvrtak, 4. maja 2022. godine, izlete u Beograd smo krunisali posetom Narodnom pozorištu. Imali smo priliku da uživamo u savremenom baletu Alisa. Doživeli smo nešto nesvakidašnje, što potvrđuju i utisci koje smo poneli u svojim srcima i mislima. Balet je produbio u nama pitanje: Ko sam ja?, ali nas je naveo i na razmišljanja o mnogim pitanjima suštine ljudskog bića i umetnosti u modernom svetu.
 |
 |
Svaki od ovih izleta bio je poseban i svaki nas je inspirisao da preispitamo mišljenja, stavove i uverenja i, naravno, da nikada ne izgubimo onu dečju začuđenost.
Katarina Đurić i Anđela Kostić, IV/1
AKITVNOSTI SEKCIJE U 2018/2019. GODINI
2. jun 2019.
8. mart 2019.
ŽENE FILOSOFI
Sekcija za filosofiju obeležila je međunarodni dan žena izložbom u holu škole ŽENE FILOSOFI u prethodnim brojevima časopisa AGORA. Učenici su podsetili na šest žena bez kojih istorija (ne samo filosofije) ne bi bila ista. To su: Ksenija Atanasijević, Anica Savić Rebac, Hipatija Lu Salome, Simon De Bovar i Hana Arent.
24. decembar 2018.
OMAŽ PESNIKU
Sekcija za filosofiju je 24. 12. 2018. godine obeležila 155 godina od rođenja i 85 godina od smrti grčkog pesnika KONSTANTINA KAVAFIJA
Njegova filosofska poezija pomaže da shvatimo sebe. Njegova filosofska poezija nadahnjuje pokreće i pita. Nagrađuje lepotom duhovnosti.
„Začuđuje to što se duboke misliu pre mogu naći u delima pesnika nego u delima filosofa. Tome je razlog što pestici stvaraju pomoću oduševljenja i silama mašte. U nama borave klice znanja, kao u kremenu, filosofi ih izvlače na svetlo dana pomoću uma, pesnici ih isteruju iz kremena kao blistave iskre.“ (Dekart)
Ostavio je za sobom svega 154 pesme. Malo ili sasvim dovoljno? Pesme GRAD, ZIDOVI, PROZOR, BOG NAPUŠTA ANTONIJA, ITAKA, ČEKAJUĆI BARBARE, ONO ŠTO ŽELIM, SVEĆE… Izazivaju doživljaj dostojan mislećeg bića i pomažu da shvatimo sami sebe.
Svoj doživljaj Kavafijeve poezije članovi sekcije za filosofiju iskazali su kroz poetsko veće upriličeno u holu škole i izložbom. Program su realizovali: Petar Matović, Krsman Nedeljković, Obrad Radević, Mila Dimitrijević, Stevan Adžić, Jana Hadžić, Kristina Glišović, Aleksa Glišović, Teodora Miletić, Teodora Otović, Teodora Tomašević, Natalija Lazić, Jelena Komnenović i Tatjana Rašić. Izložbu su pripremili Mihailo Božović, Isidora Ognjanović, Teodora Vesković, Milica Savić, Obrad Radević i Ana Vuković. (Autor fotografija – Olga Đurović)
https://1drv.ms/b/s!AtckSGRpR3dMljnuXFNOuJxA4aD-
9. septembar 2018.
UČIMO OD JEROTIĆA
Govorio je: „U vremenima kada duhovnost opada, ona nam je sve potrebnija“. Iza njega ostaju njegove misli, njegove knjige, njegov poziv da negujemo duhovnost. Taj poziv ponavljaju povodom Jerotićevog odlaska i članovi sekcije za filosofiju. Izložba pod nazivom „Širite krug dobrih dela“ otvorena je 10. septembra u holu škole.
11. oktobar 2018.
GLUPO JE BITI GLUP U GRČKOJ
Uoči ekskurzije u Grčku članovi sekcije za filosofiju osmislili su i izveli javni čas na temu Glupo je biti glup u Grčkoj.
Cilj ove aktivnosti bio je da učenici pripremljeni krenu na jedan ovako vredan put, da osveste svoje prisustvo na mestima na kojima je nikla filosofija. Osvestiti podrazumeva razgrnuti prizore pune bilborda, reklama, prodavnica, gužvi i blještavila i pokušati dočarati vreme rađanja filosofije. Najpre, podno Olimpa, promisliti kakav su uticaj mogli na ljudsku misao imati tamošnji osioni i razuzdani bogovi… Potom na Delfima pokušati shvatiti zašto je najmudriji onaj koji zna da ništa ne zna i zašto je važno upoznati sebe. Zatim na Agori oživeti lik Sokrata koji baš tu pita i ispituje ljude pokušavajući da ih nauči vrlini, pokušavajući da ih pripremi za častan i spokojan život ali i za smrt…
Uz pomoć filosofa koji govore čudnovate stvari pokušali smo da podsetimo maturante da je jedna od najvećih sposobnosti datih čoveku umeće da želiš da sve bude onako kako se događa, umeće da shvatiš da ti određuješ način na koji prihvataš ono što ti se događa. Kako bivaju kažnjeni oni koji to ne shvataju? Time što su takvi kakvi su – kukavni i cmizdravi!
23. oktobar 2018.
RADOST ČITANJA
Izložbom SA OVAKVIM SE PREDZNANJEM IDE NA SAJAM KNJIGA mladi članovi sekcije za filosofiju (učenici odeljenja III/3) su pokušali da opravdaju slogan ovogodišnjeg 63. Sajma knjiga koji je glasio Radost čitanja.
Svojom mladalačkom kreativnošću pokušali su da dočaraju posebnu lepotu i značaj čitanja, a preporukama koje su dobili od svojih profesora da olakšaju sebi odabir vrednih naslova kako bi do sledećeg sajma i sami spoznavali radost čitanja! Jer, čitanje je potreba jača od koristi i razuma kako je govorio Meša Selimović.
6. novembar 2018.
DA LI VIDIŠ DA NE VIDIŠ?
zložbom u holu škole članovi sekcije za filosofiju iz odeljenja III/4 skrenuli su pažnju na varljivost čulnog saznanja. Da ne možemo biti sigurni u ono što vidimo, čuli smo još od starogrčkog filosofa Heraklita koji je rekao Oči i uši su ljudima rđavi svedoci ako imaju varvarske duše i Sunce je veliko kao čovečje stopalo.
Dovođenje u pitanje pouzdanosti našeg saznanja otvara put ka novom znanju i put ka većoj toleranciji…
AKITVNOSTI SEKCIJE U 2017/2018. GODINI
OBELEŽENO 125 GODINA OD ROĐENJA IVE ANDRIĆA
Sekcija za filosofiju je 9. oktobra 2017. obeležila 125 godina od rođenja Ive Andrića i to: scenskim prikazom MALA ŠETNJA SA ANDRIĆEM NA DAN NJEGOVOG ROĐENJA i izložbom STAZAMA ANDRIĆA. Na sceni su sa Andrićem bili učenici: Nataša Milojević, Aleksa Milićević, Ana Ognjanović, Aleksandra Ilić, Irena Petrović, Tijana Stefanović, Mina Draškić, Marija Todorović, Anđelka Joksić, David Mirković i Katarina Vučićević uz svesrdnu tehničku podršku Luke Ivezića i Petra Matovića. Izložbu su priredili učenici Marija Trnavac, Sofija Urošević, Nevena Radosavljević, Tatjana Đurović i Milica Vuković.
„Uvek smo na putu… neprestano koračamo… do prodavnice, škole, bolnice… do igrališta, bioskopa ili groblja… koračamo… lagano ili žurno… lako ili sa mukom… sa ciljem ili bez cilja… koračamo u korak sa životom… u potrazi za jednim samo: za smislom.
Otkrivamo ga uz put. Sami ili uz pomoć onih koji su svesnije koračali i tragove za sobom ostavljali kao znakove pored puta.
Sa jednim od njih bismo večeras u jednu šetnju, putem kroz neke od njegovih knjiga u kojima je ostavio svoju životnu filosofiju: kroz ZNAKOVE PORED PUTA, EX PONTO, NEMIRE i LIRIKU. Sa onim koji se rodio na današnji dan pre 125 godina. Rođendan obeležavamo uz darove koje je on nama ostavio a naš poklon njemu neka bude naš nezaborav i naš trud da od njega i dalje učimo: o životu, vremenu, ljudima i nama samima.“
PREDSTAVE KOJE SMO ODGLEDALI OVE GODINE
20. novembar god.
AJNŠAJNOVI SNOVI
Jugoslovensko dramsko pozorište
22. decembar 2017. godine
GOSPOĐICA
Jugoslovensko dramsko pozorište
19. mart 2018. godine
OTELO
Jugoslovensko dramsko pozorište
25. april 2018. godine
URNEBESNA TRAGEDIJA
Atelje 212
AKITVNOSTI SEKCIJE U 2016/2017. GODINI
AKITVNOSTI SEKCIJE U 2015/2016. GODINI
UPUTSTVA ZA EKSKURZIJU
Spremajući se, u oktobru, sa velikim uzbuđenjem, na matursku ekskurziju u Grčku, učenici IV2 su poželeli da tek stečena znanja iz filosofije pretoče u korisna uputstva za put! U tome su im, naravno,pomogli: sedmorica mudraca, Heraklit, Demokrit, Pitagora, Sokrat… u čiju se postojbinu ne može ići bahato i neumno… Sve korisne savete spakovali su i upriličili izložbu u holu škole pod nazivom BITI ISTOVREMENO INTELIGENTAN I SREĆAN. Posebno su se angažovali Teodora Tešić, Teodora Todović, Tamara Carević, Ana Slović, Nikola Ćosović, Bojan Radovanović, Kristina Carević…..i svojim vrsnim crtežima Emilija Ljutić.
Ove školske godine su nas mamila prestonička kulturna dešavanja pa bismo se često i lako odlučili na put do Beograda ili Novog Sada kako bismo nahranili dušu.
16.decembar 2015. godine – JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE
Predstava:
NORA! ŠTA SE DOGODILO NAKON ŠTO JE NORA NAPUSTILA MUŽA ILI STUBOVI DRUŠTVA
po tekstu Elfride Jelinek a u režiji Snežane Trišić. Ovaj komad austrijske nobelovke je svojevrsna parafraza dveju Ibzenovih drama NORA (Lutkina kuća) i STUBOVI DRUŠTVA. Maestralna gluma glavnih aktera Nataše Tapušković, Branislava Lečića, Vojina Ćetkovića i ostalih uvukla je učenike u promišljanje različitih tema: balast savremenog potrošačkog društva, položaj žene, njena potreba za ljubavlju a nadasve, samoostavrenjem… Da li je ono uopšte moguće?
17. decembar 2015. godine – BEOGRADSKA FILHARMONIJA
Koncert kamerne muzike: MOCART
U SALI Beogradske filharmonije u ozvođenju Mocarta uživalo je pedesetak milanovačkih gimnazijalaca! Bio je ovo početak kamernog ciklusa Vođeni muzikom a predvodila ga je violinistkinja iz Mađarske Ester Hafner.
20. januar 2016. godine – NARODNO POZORIŠTE
Opera TRUBADUR Đuzepe Verdija!!!
Za najviće broj učenika ovo je bila «prva opera u životu». Ne i poslednja, rekoše mnogi.
3. mart 2016. godine – JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE
Predstava RAZBIJENI KRČAG
U ovom komadu Hajnriha fon Klajsta ( režija Igor Vuk Torbica) igrali su Jovana Gavrilović, Marko Baćović, Nebojša Glogovac, Vladica Milosavljević. Ljuibomir Bandović, Marko Janketić i Svetozar Cvetković. Ova „vesela igra“ je zapravo mračan komad u kome se kritikuje „provinscijska nakaznost“. Tragajući za onim ko je razbio tamo nekakav krčag, kao da se uopšte ne pitamo ko je usput razbio sve one druge mnogo važnije stvari. Ili se upravo sve vreme to i pitamo, pa nam smeh koji prati predstavu, na kraju ima vrlo gorak ukus.
24. april 2016. godine SRPSKO NARODNO POZORIŠTE, Novi Sad
Predstava BUBA U UHU
Povodom 1650-og izvođenja ove kultne predstave koja se igra bez prekida 44 godine, reditelj Ljubiša Ristić, postavio je novu BUBU na veliku scenu Sava Centra. Kako su dva izvođenja u Beogradu brzo bila rasprodata, odlučili smo da odemo do srpske Atine i da učenici upoznaju tamošnje pozorište.
ZABORAVLJENI UMOVI
Izložbom o jednom od velikih srpskih filosofa BRANISLAVU PETRONIJEVIĆU (1875-1954), osnivaču Srpskog filosofskog društva 1938.godine
Pokrenuli smo (nadamo se) serijal ZABRAVLJENI UMOVI. Mnogi od onih koji nisu obuhvaćeni školskim programima čekaju negde da budu pomenuti i da se od njih nešto nauči. Možda sklonost ka toj vrsti zaborava objašnjava i sam Petronijević u oproštajnom govoru Boži Kneževiću: “Nepravedno je od prirode da se jedan darovit mislilac rodi u malom narodu. Time mu ona sužava mogućnosti. Mali narod sapinje velikog čoveka i ne zna šta će s njim. On mu je nekako na smetnji“.Petronijevićeva knjiga „Proncipi metafizike“ je u svetu ocenjena kao monumentalna i tom prilikom je onstatovano da „Filozofija postioji i van Nemačke“.Izložbu su realizovali učenici odeljenja IV1, posebno: Isidora Albijanić, Lazar Vasović, Anka Rašić, dok su je crtežima oplemenile Natalija Đoković i Teodora Radovanović.
 |
 |
 |
У Свечаној сали Гимназије 11.маја 2016. године извели смо представу под називом
ОД ИВИЦЕ ПЕХАРА ДО УСАНА
Има ли смисла у Сизифовом вечном гурању камена? Може ли „Сартрова“ мучнина пробуђена свешћу о томе да је све бесмислено, бар на тренутак минути уз звуке једне саксофонске ноте? Хоћемо ли устукнути пред застрашујућом удаљеношћу која уме да се простре између ивице пехара који бисмо да испијемо и самог тренутка испијања? Хоћемо ли устукнути кад схватимо да је „овај живот ствар мучна, која се саастоји од неправилне измене греха и несреће и да живети значи слагати варку на варку“ ? Хоћеш ли, кад све то спознаш, да усниш, сине мој? Не, он иде да живи! Они иду да живе! Они су: њих четрнаесторо окупљени око потребе да мало претресу то тако „сувишно“, „непотребно“, „“некорисно“ питање смисла… А они су заправо међу оним малобројним младим људима којима се ово питање у мору свих осталих понуђених, чини више него смисленим… Зато су са радошћу радили. Они су: Лука Јаковљевић, Мина Васовић, Теодора Тодовић, Теодора Тешић, Ирина Нешовић, Хелена Ћајић, Ђорђе Нешковић, Никола Ћосовић, Милош Марић, Давид Милић, Милан Милановић, Филип Гачић. Важну техничку подршлуи пружали су им Игор Марковић и Алекса Кораћ, а плакат за представу је сходно свом тренутном опредељењу урадио дојучерашњи ђак Гимназије Милан Максимовић.
Албум са пробе  |
Албум са представе  |
ОБЈАВИЛИ СМО ОСМИ БРОЈ АГОРЕ
После доделе диплома матурантима организовали смо 13. јуна и
ПРЕЛИСТАВАЊЕ НОВОГ БРОЈА АГОРЕ
Присетли смо се неких тема и саговорника из претходних седам бројева, покренули можда изнова нека стара питања а у представљању новог броја помогли су нам и посебни гости: деца из вртића СУНЦЕ са којима смо за ову АГОРУ разговарали, а о чему другом, ако не на тему философије! Улепшали су нам сцену, научили како још може да се мисли ако већ прст на чело није увек довољан…То су можда будући гимназијалци који ће, могуће је, снимак са ове промоције, пуштати уз осмех и на неком од будућих програма који ће, једног дана, на истој овој сцени, сами припремати… Паметнији од нас садашњих…
