Naime, povodom dana Frankofonije, Filozofski fakultet, odnosno Katedra romanistike u Novom Sadu je raspisala konkurs za najbolji literarni prevod namenjen učenicima četvrtog razreda srednje škole. Vraćanje ovoj veštini je od posebnog značaja, budući da je to poseban izazov za sve one koji znaju ili žele da spoznaju šta je prevođenje. Kada naši učenici počnu da se bave ovom jezičkom veštinom, najčešće misle da je to veoma lako budući da mogu da koriste rečnike, papirne i digitalne. A kada se samo malo upuste u ovu avanturu, brzo shvate da Gugl nema tu sposobnost, da sa rečnicima moramo da budemo vešti, da moramo sve to da doteramo stilski, da to bude u duhu maternjeg, a ne tako daleko od jezika originala. Mnogi odustanu, ali mnogi se hvataju u koštac i shvataju da je to nauka. To je, u stvari, kruna poznavanja stranog jezika, ali i stalno bavljenje maternjim. Nekoliko radova smo poslali na konkurs i čekamo rezultate.Udruženje profesora francuskog jezika, u saradnji sa Francuskim institutom, raspisalo je KONKURS za najbolji video na temu180 SEKUNDI ZA FRANKOFONIJU.Neki učenici su to izrazili preko teme francusko-srpskog prijateljstva, neki to vide u znamenitostima i lepotama Francuske, a neki pak u čarima poezije, šansone, gastronomije.I to ovih dana završavamo i šaljemo u Beograd.A treća, zanimljiva tema ljubitelja lepe reči na francuskom jeziku koja okuplja mlade iz celog sveta, organizacije FLORILEŽ, je tema PEUT-ÊTRE/Možda. Učenici treba da pišu eseje ili pesme i zaista je veliki broj naše dece koja znaju da svoje emocije prenesu na papir ovim jezikom poezije.Najbolji poster na temu Frankofonije kao i svake godine smo već izabrali. Budući da već godinama naša dece učestvuju na mnogim konkursima, sakupili smo dosta materijala i mislim da ćemo ove godine i odštampati jedan časopis sa njihovim literarnim i likovnim radovima. Eto, Frankofonija opstaje i u ovim okolnostima.