Sekcija za filosofiju je 24. 12. 2018. godine obeležila 155 godina od rođenja i 85 godina od smrti grčkog pesnika KONSTANTINA KAVAFIJA.
Njegova filosofska poezija pomaže da shvatimo sebe. Njegova filosofska poezija nadahnjuje pokreće i pita. Nagrađuje lepotom duhovnosti.
„Začuđuje to što se duboke misliu pre mogu naći u delima pesnika nego u delima filosofa. Tome je razlog što pestici stvaraju pomoću oduševljenja i silama mašte. U nama borave klice znanja, kao u kremenu, filosofi ih izvlače na svetlo dana pomoću uma, pesnici ih isteruju iz kremena kao blistave iskre.“ (Dekart)
Ostavio je za sobom svega 154 pesme. Malo ili sasvim dovoljno? Pesme GRAD, ZIDOVI, PROZOR, BOG NAPUŠTA ANTONIJA, ITAKA, ČEKAJUĆI BARBARE, ONO ŠTO ŽELIM, SVEĆE… Izazivaju doživljaj dostojan mislećeg bića i pomažu da shvatimo sami sebe.
Svoj doživljaj Kavafijeve poezije članovi sekcije za filosofiju iskazali su kroz poetsko veće upriličeno u holu škole i izložbom. Program su realizovali: Petar Matović, Krsman Nedeljković, Obrad Radević, Mila Dimitrijević, Stevan Adžić, Jana Hadžić, Kristina Glišović, Aleksa Glišović, Teodora Miletić, Teodora Otović, Teodora Tomašević, Natalija Lazić, Jelena Komnenović i Tatjana Rašić. Izložbu su pripremili Mihailo Božović, Isidora Ognjanović, Teodora Vesković, Milica Savić, Obrad Radević i Ana Vuković. (Autor fotografija – Olga Đurović)
