Био је понедељак, 21. март 2022. године, када смо коначно дочекали да опет идемо у Београд, у посету Југословенском драмском позоришту, где смо гледали представу Ујка Вања, адаптацију Егонa Савина драме А. П. Чехова. Аутор адаптације каже да је Чехов увео време у драму и драму у време: „Чеховљева драма уроњена је у време које доноси догађаје које ћемо видети и који ће нестати у времену које наставља
да тече. Ујка Вања је прича о истицању времена, како се године наших живота претварају у месеце и дани у сате и минуте, а затим уливају у бескрајну реку времена. Реку без обала.”
Субота, 16. април 2022. године – дан је који ће нас подсећати на наше осмехе у Атељеу 212, на представи Ноћна стража. Комедија у којој свакако није недостајало ни духовности ни мере. Блистав пример како уметност, иако често неразумљива и неприхваћена, доноси катарзу, прочишћење од материје која нас удаљава од суштине,
од искрености и истинских потреба душе.
У четвртак, 4. маја 2022. године, излете у Београд смо крунисали посетом Народном позоришту. Имали смо прилику да уживамо у савременом балету Алиса. Доживели смо нешто несвакидашње, што потврђују и утисци које смо понели у својим срцима и мислима. Балет је продубио у нама питање: Ко сам ја?, али нас је навео и на размишљања о многим питањима суштине људског бића и уметности у модерном свету.
Сваки од ових излета био је посебан и сваки нас је инспирисао да преиспитамо мишљења, ставове и уверења и, наравно, да никада не изгубимо ону дечју зачуђеност.
Катарина Ђурић и Анђела Костић, IV/1